Tekst gospođe Radmilović sjajan kao i uvek.

Odličan članak!

Bravo!

Odličan tekst!!!
E moj Srbislave, bilje je malo se pomučiti i razumeti šta je "spisateljica", napisala nego napamet izvoditi zaključak.

Uuuh...Ana..
Tebi se morao neko iz kruga branilaca ljudskih prava silno zameriti...
Ali, ne možemo zbog nekog grešnog Jovana, opaliti i po svetom Jovanu...
No, dobro, ima tu interesantnih zapažanja, ali ne nikako i relevantnih za zaključke koje izvodiš...

Tekst je sasvim razumljiv, sve je jasno... Ali samo omone ko (hoće da) ga pročita. I odličan je! Možda govori o nečemu što je kod nas još uvek tabu? Zar to nije poželjno? Ili više volimo da dremamo u učmalosti?
Pa, izvolite, pročitajte pažljivo, i navalite na razmišljanje!
P.S. Onima koji odustaju od čitanja, ali ne i od kritike preporučujem Domanovićevo "Mrtvo more". Sličnost je, možda, slučajna.

Ima nečeg u ovakvom obrnutom sagledavanju. Tačno je da se takve manjinske grupe idealizuju i ukalupljuju po svojim osobinama kod nas, jer su takve lakše za manipulaciju i, pretpostavljam, masnu zaradu njihovih organizovanihi dušebrižnika.
Činjenica je da su, na primer, Romi, u proseku na slabijem obrazovnom, higijenskom i drugom nivou, i, što zbog toga, što zbog načina života, skloniji razmimoilaženju sa zakonom po mnogim osnovama, nego neke druge grupe. Ima i dobrih primera: jedna moja rođaka je udata za Roma koji je završio fakultet, i oni žive prosečnim, običnim građanskim životom, imaju i dete. Njegova sestra je udata za,kako to da kažem, Srbina-pravoslavca, imaju dete, i oni žive normalno. Zaposleni su, nemaju nikakve probleme koje potenciraju neke od NVO. A skitnica je skitnica i kad je Srbin, i lopov je lopov bez obzira na pripadnost narodu i veri.
Isto tako,kad je reč o homoseksualcima, oni se predstavljaju sasvim izvan stvarnosti. Svi su fini, samo što su homoseksualci, i time ugroženi. E, pa nije uvek tako. Znam za slučaj star 30-tak godina, kada je čovek napustio radno mesto jer ga je šef homoseksualac uslovljavao odnosom s njim. Na televiziji se, na stranim kanalima, može videti da su oni u većem procentu na granici kriminalnog i izvitoperenog ponašanja, jer mnogi nisu samo homoseksualci, već i egzibicionisti, narkomani, mazohisti, i tako dalje.
Ovim želim samo da približim, kao i autorka članka, ovo pitanje stvarnosti, da bi se raznim manjinskim grupama prišlo onakvim kakve jesu, kao što to kod nas čine frivolni, isprani i pohlepni NVO-vci, kao uprošćenom materijalu za bestidnu zaradu.

@ Srbislav

Zaista je bespredmetno da Vam objašnjavam da ne možete da donosite sud o nekom tekstu ukoliko ga niste CELOG pročitali.
Što bi rekao ZU:
Takođe smatram da odustajanje od čitanja podrazumeva i odustajanje od pohvale ili kritike teksta.
Vi ni u kom slučaju ne morate da se upoznajete sa tekstom (još manje sa porukama), ali nas barem poštedite komentara o nečemu što niste pročitali!!!

Tekst je zaista sumiranje svega što se na ovom sajtu mesecima, rekao bih godinama govori, ovog puta bez ikakve teorijske podloge.

G. Azdejkoviću,

Ne znam da li Vam je cilj da šokirate ispraznim, seksualno eksplicitnim izrazima. Boli saznanje da u Srbiji takav jezik (koje toleriše moderator NSPM valjda zbog Vašeg medijskog profila) nekog može da šokira i iznenadi. Zvuči malograđanski, ne hrabro, pogotovo kada se zna da iza boraca za ljudska prava i prava manjina stoje sponzorisani mediji sa monopolom na javni prostor i izražavanje.

Vi niste alternativa, već mejnstrim, pa su Vam takve i strategije javnog delovanja. A to što ste čuli, i čitali, gledali Ženea, Hejnsa, Arakija ne znači ništa. Prvi na listi bi se verovatno u grobu okrenuo da zna da je u okupiranoj Srbiji homoseksualac u javnom prostoru gotovo uvek okrenut Zapadu, dok sopstveni narod, u getu ’slobodne Evrope’ smatra za kolateralnu štetu ’oslobođenja’. Da ne pričam o jevrejskim homoseksualcima koji su bilo ’najniži’ na lestvici zatvorenika u nacističkim, nemačkim, poljskim, hrvatskim koncentracionim logorima.

Kada smo već kod tolerancije, da li možete da mi kažete u kojoj ste to prilici mogli da vidite da bi se implicitno opravdavanje seksualnog nasilja kao i komični ton kada se o istom govori moglo tolerisati na Zapadu? Mislim, naravno, na ’vazelin za Uroša’. Ili je to još jedna postmoderna šala? Nasilje, naravno, nije šala.

Nasilje nad homoseksualcima ili heteroseksualcima je ozbiljan problem u Srbiji. A mentalno nasilje nad srpskom populacijom bilo gde, naročito kada se radi o ’slobodnim’, plaćeničkim medijima, je pitanje osnovne ljudske slobode. Koje u Srbiji nema.

Mislim da pojave o kojima pišete, a koje zaslužuju kritiku, pa i osudu (poznato je da vrlo mali procenat sredstava dospeva do ugroženih, poznato je da se narodne opaske na nečiji račun tretiraju kao rasistički istupi, itd), ali ne i generalizovanje (ono inicira strah, i "guta" časna dela i ljude), mislim da te pojave ne treba da se nazovu tako surovo: "otvoreni rasizam" odnosno "perfidni rasizam"....jer svaka pojedinačna "krivica" morala bi se obraditi da bi se nazvala rasizmom...
(u svakom slučaju sa vama se slažem u jednom da je uvek bolje govoriti u lice nego iza ledja)...

Ima medjutim pojava koja nadjačava ova dva "fenomena" koja ste opisali: neprepoznavanje sebe kao jedinstvene jedinke i neprepoznavanje ljudi i dela oko sebe koji nas čine...Pa se tako i najveći ostvareni umovi ili umetnici nađu npr. u Londonu ili Beogradu kudeći što to nije npr. Indija ili Sarajevo pokazujući u najmanju ruku neznanje "teorije relativiteta i kvantne teorije"...
Projektovanje "rupa" iz svoje svesti tako se stavlja u bezdan umesto u ....Dan!

Odgovor Pavlu:
Komentar sam dao ISKLjUČIVO na prvi pasus, koji sam čitao, i to je jasno rečeno, tako da primedbe NISU osnovane.
I da ne bude zabune o tome „na čijoj strani“ mogu biti, s obzirom da ne mora svako čitati svaki moj komentar, a tim pre što menjam „nikove“.
Ja sam protiv onih koji dejstvuju pod zaštitom stranaca , takozvane „nevladine organizacije“ i razne druge grupe i pojedinci plaćeni stranim novcem (Istina taj novac je „legalno“ otet od našeg naroda a koristi se protiv naroda!!!!). Oni rade na zadatku promene svesti POROBLjENE SRBIJE. Frazetine, oveštale, da oni propagiraju „evropske vrednosti“, najčešće izražavaju ljušturu unutar koje je praznina, a često ljuštura obavija nešto mnogo ružno. U ovoj ili onoj formi, svi ti aktivisti propagiraju i upražnjavaju ANTISRBIZAM.

7 četvrtak, 02 septembar 2010 19:40 Predrag M. Azdejković
... mi mislimo na zagrljaje, držanje za ruke, poljupce, štipkanje, pipkanje, ... .
E, meni je ovo komično! Jel se ovde radi o frustriranim šiparicama, pardon, šiparcima (bez obzira na seksualnu orijentaciju), ili o nečem ozbiljnijem. Kakva je ovo sapunica?
I baš bih voleo da saznam kada je autorka poslednji put u Beogradu videla gej par u javnom prostoru koji je morala da "toleriše"
Dakle, homoseksualci nisu egzistencijalno, radno, medijski (gde su zastupljeni u nivou otcepljenja državne teritorije), zdravstveno, penzijski i na druge načine ugroženi (kao dobar deo građana Srbije), nego im je najveći problem u životu to što ne mogu da se drže za rukice na javnom mestu!!! Srećnici!
I to pored toliko javnih mesta (kafića)i žurki po gradu gde to mogu da čine. I toliko mesta u političkom, poslovnom i medijskom establišmentu koje drže i imaju nesrazmerno veći uticaj nego mnoge druge manjinske grupe.
Nedavno je i neki list snimio svoje reportere kako se šetaju ulicom držeći se za ruke (da vide kako će prolaznici reagovati), i niko nije ni primetio.
Eto, i ja bih da se sa ženom koju volim šetao javno, ali ne mogu, zbog predrasuda okoline, njenog muža i moje žene! :-)-+

Za komentar koji počinje sa "Pročitao sam samo prvi pasus teksta" i svaki sličan.
Ovo nije prvi put da neki čitalac/komentator ovako sažme svoj komentar (tako je, recimo, učinio jednom prilikom naš eminentni ekonomist Boško Mijatović povodom jednog teksta Nebojše Katića). I onda ga drugi čitaoci napadaju. A nema potrebe. Da objasnim. Nekada smo bili (često) u prilici da čujemo ili pročitamo: "Ovu knjigu nisam čitao, ali..." (Setimo se Golubnjače, Noža i mnogih drugih dela.) Tada su se i sudske presude donosile na osnovu ovakvih "dojava" u odabranim glasilima, knjige (ili filmovi i dr.) su zabranjivani, njihovi autori odstranjivani iz javnog života itd. Danas je kao što vidimo MNOGO bolje - današnji "dojavljivači" barem pročitaju prvi pasus (ili prvu rečenicu), što je za jednog "dojavljivača", priznaćete, prilično veliki napor. A "oni tamo" neka preduzmu potrebne mere.
A tekst koji je autor(ka) ovde ponudila zaslužuje pažnju, jer govori o nečem važnom. Važnom ne samo s današnjeg aspekta (licemerje, koje je u osnovi svega ovde apostrofiranog) danas je, sticajem nekih okolnosti, postalo pogubnije nego što je bilo ranije (dobro, možda i ne baš uvek, ali barem u nekom vremenu kojeg ѕe mi malo stariji još sećamo). Glavni razlog je što su današnji licemeri za to svoje licemerje plaćeni (zelenim i drugim papirima), što udruženo s fanatizmom daje zastrašujuće rezultate. Nisu samo Romi u pitanju (iako se na njima verovatno najviše stvari prelama), u pitanju je ceo mehur koji se zove demokratija, koji se izutra hrani ovakvim licemerjem (i zelembaćima), i koji radi sopstvenog održanja ne pita za cenu, a koji smisao svoje egzistzencije upravo crpi iz postojanja "drugačijosti" i njene odbrane. Ako neko nije drugačiji, ništa zato - izmislićemo ga, stati u njegovu odbranu (i za to dobijati pare). U svemu tome, dopušteno je apsolutno sve, jedino se ne sme dopustiti da neki "problem" bude rešen, na primer Romi ne smeju postati naši sugrađani, komšije itd., oni moraju biti drugačiji da bismo ih branili.

@Predrag M. Azdejković

mozda bi voleli da vam dade jos i adresu i brojeve telefona doticnog para ?

e svasta.
jel to znaci da je za vas pipkanje i stipkanje dva muskarca, drzanje za ruke,ljubakanje i ljubavni zagrljaji, zdravo i drustveno prihvatljivo ponasanje koje bi trebalo da se tolerise na javnom mestu gde moze da bude i dece ?
ako i normalni ljubavni parovi izbegavaju preterane izleve neznosti na javnim mestima sto se ne bi i homoseksualci obuzdavali i bez toga da ocekuju pohvale zato sto su nas postedeli tih perverzarija.

Odgovor „rb“-u: Zaključci koje ste izveli, pozivajući se na moju jednu rečenicu, a jasno je da niste pročitali i sledeće moje tekstove, su potpuno, da se blago izrazim , neobjašnjivi, iako ste dali „objašnjenje“. Jednostavno, moj tekst i vaši zaključci nisu suštinski povezani. Ne bih, sada, da pišem šire obrazloženje, jer, naprosto, ne želim da rasipam svoje vreme.

Nije mi baš jasno „Sašino“ obraćanje meni, a može biti shvaćeno i ovako i onako (ja ipak shvatam pozitivno). Iako moj stav i moj odnos prema svemu što se Srbima dešava u poslednjih 20 godina, i naročito danas u okupiranoj Srbiji, je sadržan u prethodnim komentarima, dolazim do zaključka da je, u okviru ove teme i mog odnosa prema autoru teksta i nekim komentatorima, potrebno da jasno (eksplicitno) izrazim jednu od esencijalnih niti mog pogleda na sve što se dešavalo i sada dešava oko Srba i Srbije.
Podela na „prvu“ i „drugu“ Srbiju, nije uvek jasna, upravo nije uvek jasno ko pripada „prvoj“ a ko „drugoj“ Srbiji. Mora čovek da jedino to prati, da mu je to jedino zanimanje, da bi to svakog trenutka znao. Znam da su tu podeli lansirali „demokrate“ u izbornoj kampanji, ali izbori su davno prošli, a narodu treba približiti tu podelu drugim terminima.
Za mene podela u okupiranoj Srbiji ide glavnom linijom: s jedne strane su poslušnici „demokratskog“ Zapada, koji su okupirali Srbiju, potpuno je porobili, i direktni izaslanici država porobljivača, a na DRUGOJ, suprotnoj, strani su Srbi koji trpe razne vrste terora ove prve strane, uključujući i materijalno-ekonomsku bedu u koju su sistematski stavljeni. Moje srce, moja duša, moja svest i moja savest su na strani POROBLjENE SRBIJE, zvala se ona, od strane okupatora i njihovih saradnika, prva, druga, treća ili deseta Srbija, sasvim svejedno. Nikakvim maglovitim pojmovima, izbačenim u sferi terorističke propagande, ne može se prikriti podela Srbije na porobljenu Srbiju koja je svesna svog položaja, i onu koja, sledeći i slušajući okupatora, privremeno lagodno živi.

@srbislav
Da razjasnimo: nisam ja (rb) ovo napisao
"Pročitao sam samo prvi pasus teksta"
nego čitalac koji se potpisao sa srbislav.
Moj komentar se odnosi na one koji ne pročitaju ceo tekst a komentarišu ga. Mogu se oni, pri tome, deklarisati i kao ovo i kao ono, ali činjenica je da su postupkom koji sam komentarisao svrstali sebe u one o kojima sam govorio. I za koje smo se nadali da ih je vreme prevazišlo. Nažalost, ispostavilo se da nije. A vi, ako hoćete da se razlikujete od takvih (koji su se danas samo obukli u "demokratska" odela) pokušajte da se ne ponašate kao oni.

Konačno jedan uravnotežen tekst, koji zaista izražava mišljenje većine stanovništva po ovim pitanjima.